(Veliki crveni kauč na sredini sobe. Muškarac srednjih godina leži na njemu opružen i puši. Pored njega na podu sjedi mlada djevojka u satenskoj haljini boje lavande. Na stočiću su dvije prazne čaše i jedna flaša vina)
K: Zašto si sa mnom?
H: Zato što mi se sviđa da provodim vrijeme s tobom
K: Samo zato?
H: Da li ti imaš neki bolji razlog?
K: Hoću li ti nedostajati?
H: Hoćeš…možda.
K: Možda?
H: Još nisam otišao, ne mogu da znam kako ću se osjećati kad se to desi. Ni ti ne možeš da tvrdiš da ću ti ja nedostajati. Možda ćeš čeznuti za ovim kratkim momentima ali njih možeš imati sa bilo kim, bilo gdje. Treba samo da budeš dovoljno očajna a on dovoljno ljubazan da ti posveti par sati svog vremena. Nije to ništa strašno, ne brini. Još si mlada, uživaj u slobodi izbora
K: A šta ako ne želim nikog drugog osim tebe?
H: To naivnost progovara iz tebe. Ne bih da ti kvarim iluzije mala ali činjenica je da su ljudi potrošni a ljubav opijat. Željna si ljubavi, zaljubljena si u ideju zajedništva, maštaš o nečemu što suštinski ne postoji. Pogledaj me. Moje lice ti za koju godinu neće značiti ništa, sve te romantične ideale koje gajiš zalijepićeš za nekog drugog, nekog koga ćeš slučajno sresti u nekoj od mnogobrojnih faza života koje ti predstoje. Pitaćeš se šta si to voljela kod mene i zašto.
K: Sve što si sada izgovorio možda važi za tebe, ali ja znam da prepoznam i da se nosim sa sopstvenim emocijama. Volim te…uvijek ću voljeti makar neki dio tebe ako ne cjelinu tvog bića.
(Ona ga grli. Provlači prste kroz njegovu gustu svijetlu kosu i utiskuje nježan poljubac na njegov obraz, bradu i čelo. Sve što uspijeva da dohvati. On joj ne uzvraća. Gasi cigaretu u maloj kristalnoj piksli koju drži na grudima. Okreće se ka njoj podmećući ruku ispod glave)
H: Voliš li patnju Katja? Iskreno mi reci. Da li žudiš da te povrijedim i zacementiram ti dušu u beskonačnu melanholiju? Trgni se mala. Nisam ti potreban, bog zna da nikome nisam potreban. Sve što radim radim impulsivno. Čak i ovo. Pozvao sam te kod sebe iz čiste sebične usamljenosti a ti si svejedno došla. Pati Katja! Ako toliko uživaš u njoj, rado ću biti izvor tvoje najdublje patnje.
(Sada su već oboje uspravljeni, on je grčevito drži za mišice, unosi joj se u lice da bi je potom snažno zagrlio na trenutak a onda odgurnuo od sebe, ustao i počeo da šeta po sobi. Ona i dalje poraženo sjedi na podu i počinje da plače)
H: Suze mila! Daj mi te tvoje otrovne suze. Ništa drugo nemaš i ne možeš da mi ponudiš. Samo to prokleto samosažaljenje koje si uspjela da dovedeš do savršenstva. Zbog toga ne mogu da te volim sve i da to želim. Prepuna si nezadovoljstva, plahovita, prelako upadaš u najcrnje ponore u koje ja neću da te pratim. Plači Katja, ja te nemam čime utješiti
(Ona ustaje i oštro udara njegov obraz koji je maločas ljubila otvorenim dlanom. Bijesne suze se slivaju niz njene obraze, grubo ga odguruje tako da se zamalo spotakao i prevrnuo o niski stočić. Čaše su se zatresle sli su ostale na mjestu)
K: Ti si jedno bezvrijedno, manipulativno, izdajničko zlo! Želim da naučim da te mrzim sa istim žarom sa kojim te sada želim. Ja se samosažaljevam!? Sve što sam ti ikad ponudila bila je nježnost i razumijevanje, podrška i prijateljstvo, strast i požuda. Sve si to ti iscijedio iz mene jer si prazan iznutra. Sve sam ti to oprostila. Samo sam tražila da me makar malo voliš, budeš zahvalan, ponudiš mi toplinu koju sam ja bezrezervno slivala u tebe. Nisi zaslužio to. Idi ako moraš. Vrati se onim droljama u koje si utapao samoću, pij dok ti grkljan ne izgori, idi u prokleti lov na zmajeve što se mene tiče. Ali nema više Katje da te uhvati pri padu. Gubi se!
(Oboje ćute ali se ne pomijeraju. On vadi novu cigaretu iz džepa, sipa piće u jednu čašu a nakon duge kontemplirajuće pauze i u drugu. Sjeda na kauč i gleda u prazno odpuhujući kolutove dima i ispijajući vino da osvježi grlo. Ona mu je okrenuta leđima neko vrijeme. Zatim uzima svoju čašu i sjeda na drugi kraj kauča. On joj pruža svoju cigaretu koju ona ne uzima. Gledaju pravo ispred sebe)
K: Nećemo se više viđati, to mi je jasno. Lijepo si rekao da nikome nisi potreban i ja se slažem s tim. Samo se nadam da se nećeš ugušiti pilulama za spavanje kad odeš gdje god da si naumio.
H: A ja se nadam da mi nećeš slati pisma u kojima me ubjeđuješ da se vratim. Ne bi bilo preporučljivo za to malo dostojanstva što ti je ostalo
(ponovo duga pauza. Njeno namršteno lice se iapravlja i ponovo postaje nježno i apatično)
K: Šta misliš, koliko će mi vremena trebati da te zamrzim? Ili makar postanem ravnodušna?
H: Neće puno. Vjerovatno manje nego meni da se zaljubim u tebe.
K: Šta to znači?
H: Ja sam hulja Katja. Ne poštujem ništa i nikoga i ne plašim se da priznam to. Ti si čista, mlada, isijavaš djetinjom nevinošću koju sam ja izgubio negdje na putu do tebe. Ti si sve što je vrijedno spašavati u ovom trulom, mazohističkom, pokvarenom društvu. Da sam religiozan rekao bih da si svetica ali budući da si spavala sa mnom to bi u svakom smislu zvučalo apsurdno. Moraš da očvrsneš, da odrasteš, prestaneš da juriš sopstveni rep jer ćeš se ugristi na kraju. Između ostalog, i to je razlog zašto odlazim. Ne kajem se zbog svega što sam uradio s tobom, neću biti lažno ponizan. Ali neću dozvoliti da budem razlog za tvoje samourušavanje. Razumiješ li mila?
K: Razumijem. Ali to znači da ti je ipak donekle stalo zar ne? Šta misliš, hoćeš li me stvarno zavoljeti jednom kada mene više ne bude bilo briga?
H: Ne mogu da garantujem ali skoro svi muškarci dožive tu sudbini htjeli da priznaju to ili ne. Ja mogu biti ili izuzetak ili jedan od njih, vrijeme će pokazati. A što se tiče tog tvog dosadnog ljubopitljivog „da li ti je stalo“, stalo mi je do tvojih vrlina. One su rijetke, uprkos mojim prljavim grešnim prstima one su ostale netaknute. Koža se lako spira od prljavštine ali duša nikako. Možda ti zvučim kao neki pop, ali to je nešto što je moj otac volio da kaže s vremena na vrijeme. Čuvaj se Katja. Čuvaj te vrline i u isto vrijeme rasti. Ako se ikad ponovo sretnemo želim da ugledam novu, drugačiju tebe. Punu tih vrlina kojima se divim ali samostalniju, odlučniju, jaču. Je li to u redu?
K: Hoćeš li se ljutiti ako ti ponovim da ćeš mi nedostajati…da te volim?
H: Ljutiću se ako nastaviš to da ponavljaš. Neka ovo bude posljednji put
(Naginju se jedno prema drugom i ljube, nježno i dugo. Čuje se kiša koja dobuje o prozorsko okno. On uzima njihove čaše i stavlja ih na sto. Gasi cigaretu u staklenoj piksli koja je sada ostavljena na podu. Ustaje i oblači kišni mantil koji je stajao na čiviluku u uglu. Upućuju jedno drugom dug bezizražajan pogled. On odlazi u mrak. Ona i dalje sjedi na crvenom kauču kao ukopana. Zatim ustaje, ispravlja nabore na haljini i uzima pikslu u kojoj je ostalo malo pepela i par pikavaca. Odlazi uz zvuk udaranja potpetica o parket i kiše o staklo)